Pasiv u srpskom jeziku: se-pasiv i trpni glagolski pridev

Srpski jezik gradi pasiv na dva načina, i ključ celog ovog gradiva jeste razlika između njih: jedan opisuje radnju koja traje, a drugi gotovo stanje. Kad to jednom razdvojite, izbor oblika postaje gotovo automatski. Prvi način je takozvani se-pasiv (refleksivni pasiv). Uzmete glagol u aktivu, u trećem licu jednine ili množine, i dodate mu rečcu „se“. Tako dobijate rečenice poput „Knjiga se čita“, „Kuća se gradi“, „Pismo se piše“ ili „Ovde se govori srpski“. Obratite pažnju na ono što ovde poručujete: radnja je u toku, traje, ponavlja se ili važi kao opšta istina. Vršilac radnje vas ne zanima — ne kažete ko čita knjigu, bitno je da se čita. Zato je se-pasiv tako čest u uputstvima, natpisima, receptima i opštim tvrdnjama. Drugi način je participski, ili pravi pasiv. Gradi se pomoću pomoćnog glagola „biti“ i trpnog glagolskog prideva — onog oblika koji se završava na -n ili -t: sagrađen, otvoren, napisan. Tako nastaju rečenice „Most je sagrađen“, „Kuća je sagrađena“ i „Pismo je napisano“. Ovde više ne govorite o procesu koji teče, nego o završenom rezultatu, o stanju u koje je nešto dovedeno. Most više niko ne gradi — on stoji gotov. Upravo tu leži srž razlike. „Kuća se gradi“ znači da zidari rade upravo sada; „Kuća je sagrađena“ znači da je posao završen i kuća stoji. Isti glagol, dva sasvim različita smisla — proces naspram rezultata. Pre nego što izaberete oblik, zapitajte se: opisujem li radnju koja traje ili ishod koji je gotov? Sad najvažnije pravilo za trpni glagolski pridev: on se ponaša kao pridev i mora da se slaže sa subjektom u rodu i broju. U muškom rodu nema nastavka (sagrađen), u ženskom dobija -a (sagrađena), u srednjem -o (sagrađeno), a u množini -e (sagrađene). Zato kažemo „Most je sagrađen“, ali „Kuća je sagrađena“, jer je most muškog, a kuća ženskog roda. Posebno pripazite na imenice srednjeg roda u množini, kao što su vrata: ispravno je „Vrata su otvorena“, a ne „Vrata su otvoren“. Nekoliko grešaka se ponavlja iz dana u dan. Prva je izostanak slaganja — trpni pridev ostane u muškom rodu: „Vrata su otvoren“ umesto „Vrata su otvorena“. Druga je mešanje procesa i rezultata: ako želite da kažete da se kuća upravo gradi, ne valja „Kuća je sagrađena“, nego „Kuća se gradi“. Treća greška je pogrešan oblik glagola „biti“ — pazite da se slaže s brojem subjekta (jednina je, množina su). I na kraju, ne preterujte s pasivom: srpski rado koristi aktiv, pa ako rečenica zvuči prirodnije u aktivu, izaberite aktiv. Kratko za pamćenje: „se“ za radnju koja traje, „biti“ + trpni pridev za gotovo stanje, i uvek uskladite pridev s rodom i brojem subjekta. Pređite pogledom kroz primere — „Knjiga se čita“, „Most je sagrađen“, „Vrata su otvorena“, „Pismo je napisano“ — i razlika će vam ubrzo ući u uvo.