Glagolski prilog sadašnji i prošli
Srpski jezik ima dva glagolska priloga: sadašnji i prošli. Oba su nepromenljiva — ne menjaju se po rodu, broju ni licu, što ih čini zgodnim alatom kad u jednoj rečenici želimo sažeto da povežemo dve radnje istog vršioca. Upravo zato se najčešće sreću u književnom i formalnom izrazu; u svakodnevnom govoru radije posežemo za zavisnom rečenicom (Dok sam išao kući...), ali u pisanju glagolski prilog deluje sažetije i otmenije. Glagolski prilog sadašnji gradi se isključivo od nesvršenih glagola i ima nastavak -ći. Postupak je jednostavan: uzmemo treće lice množine prezenta i nastavak -u zamenimo nastavkom -ći. Tako rade postaje radeći, idu daje idući, drže daje držeći, piju daje pijući, a gledaju daje gledajući. Ovaj oblik označava radnju koja teče istovremeno s radnjom glavne rečenice. U primeru „Radeći, slušam muziku." dve radnje se odvijaju u isto vreme — i radim, i slušam. U „Idući kući, sreo sam ga." hodanje i susret poklapaju se u trenutku. Glagolski prilog prošli gradi se od svršenih glagola, s nastavkom -vši, koji se dodaje na infinitivnu osnovu: završiti daje završivši, uraditi daje uradivši. Ima i nepravilnih oblika — doći daje došavši. Pomoćni glagol biti ima oba priloga: budući (sadašnji) i bivši (prošli). Ovaj prilog označava radnju koja se dogodila pre radnje glavne rečenice. U „Završivši posao, otišao je." jasno je da je posao dovršen, pa je tek onda usledio odlazak. Najvažnije je razlikovati istovremenost od prethodnosti. Sadašnji prilog (-ći) ide uz radnju koja traje uporedo; prošli prilog (-vši) uz onu koja se završila ranije. Otuda i prva česta greška: upotreba sadašnjeg oblika tamo gde treba prošli. Ne kažemo „idući kući, završio sam sve obaveze" ako mislimo na nešto što je prethodilo — tu je smisaono završivši ili neki drugi sklop. Druga tipična greška jeste pokušaj da se sadašnji prilog napravi od svršenog glagola. Oblici poput „uradeći" ili „dođući" ne postoje — svršeni glagoli daju samo prošli prilog (uradivši, došavši). Treba zapamtiti jednostavno pravilo: -ći samo od nesvršenih, -vši samo od svršenih. Treća zamka je takozvani „viseći" prilog. Podrazumevani vršilac radnje glagolskog priloga mora biti isti kao subjekat glavne rečenice. Ako napišemo „Idući kući, počela je kiša", ispada da kiša ide kući — a to nismo želeli. Subjekat mora ostati onaj koji zaista vrši obe radnje. Na kraju, ne zaboravimo zarez. Kada glagolski prilog stoji na početku ili u sredini rečenice, sa svojim dopunama čini celinu koja se odvaja zarezom: „Završivši posao, otišao je." Pravilno postavljen zarez čini rečenicu jasnom i čitljivom.
Primeri
- Idući kući, sreo sam ga. Walking home, I met him.
- Radeći, slušam muziku. While working, I listen to music.
- Završivši posao, otišao je. Having finished work, he left.
Cela lekcija
Sve iz videa, u tekstu.
-
Dok sam išao kući, sreo sam ga. Tu sporednu rečenicu dok sam išao možeš da sažmeš u jednu jedinu reč: idući. Idući kući, sreo sam ga. To je glagolski prilog — alat koji tvoj govor čini sažetim i elegantnim.
-
Postoje dva glagolska priloga. Sadašnji, na nastavak -ći, opisuje radnju koja se dešava istovremeno sa glavnom radnjom. Prošli, na nastavak -vši, opisuje radnju koja se završila pre glavne radnje. Oba su nepromenljiva — ne menjaju oblik ni za rod, ni za broj, ni za lice.
-
Razlika je u vremenu. Sadašnji prilog je dve radnje koje teku u istom trenutku — dok jedno traje, dešava se i drugo. Prošli prilog je redosled: prvo se jedna radnja završi, pa tek onda dolazi druga. Zato pitanje glasi: istovremeno, ili jedno pa drugo?
-
Kreni od sadašnjeg priloga. Praviš ga od nesvršenih glagola, od trećeg lica množine sadašnjeg vremena, tako što na osnovu dodaš -ći. Rade plus -ći daje radeći. Radeći, slušam muziku. Radim i slušam u istom trenutku — radeći nosi tu istovremenost u jednoj reči.
-
Evo prve rečenice iz uvoda, sada cele. Idu plus -ći daje idući — radnja koja traje uporedo sa glavnom. Idući kući, sreo sam ga. Dok sam išao, tada sam ga i sreo. Jedna reč idući zamenila je celu sporednu rečenicu dok sam išao.
-
Zapamti tvorbu sadašnjeg priloga ovako: uzmeš treće lice množine, ono na -u, i samo zameniš to -u nastavkom -ći. Piju daje pijući, drže daje držeći, gledaju daje gledajući.
-
Sada prošli prilog. Njega praviš od svršenih glagola, najčešće od osnove muškog roda radnog prideva, dodavanjem -vši. Završio daje završivši. Završivši posao, otišao je. Prvo je posao gotov, pa tek onda odlazi. Završivši jasno kaže: ova radnja je prethodila glavnoj.
-
Još jedan prošli prilog, da osetiš redosled. Od uraditi dobijaš uradivši — radnju koja se zatvorila pre nego što počinje sledeća. Uradivši zadatak, legao je da spava. Zadatak je prvo dovršen, pa tek onda sledi spavanje. Prošli prilog uvek nosi to gotovo pre glavne radnje.
-
Evo glavne zamke. Sadašnji prilog mora da označava istovremenu radnju — nikada završenu, prethodnu. Ako je radnja gotova pre glavne, ne smeš reći završavajući posao, otišao je, jer to zvuči kao da i dalje radi i odlazi u isto vreme. Treba prošli prilog: završivši posao, otišao je.
-
Druga zamka je u tvorbi. Sadašnji prilog se gradi samo od nesvršenih glagola. Od svršenog glagola kao što je uraditi ne postoji sadašnji oblik uradeći — to nije reč. Svršeni glagoli daju samo prošli prilog: uradivši.
-
Pošto su nepromenljivi, glagolski prilozi se ne slažu ni sa rodom ni sa brojem subjekta. Isti oblik vredi za sve. Smejući se, deca su trčala. Subjekat je množina, srednji rod, a prilog ostaje smejući se — bez ikakve promene. To ga čini lakim za upotrebu.
-
Da rezimiramo. Sadašnji glagolski prilog na -ći praviš od nesvršenih glagola i njime kažeš da se dve radnje dešavaju istovremeno — radeći, idući. Prošli prilog na -vši praviš od svršenih glagola i njime kažeš da je jedna radnja prethodila drugoj — završivši, uradivši. Oba su nepromenljiva. Sažmi sporednu rečenicu u jednu reč i tvoj jezik postaje elegantniji.