„Da li“ i „li“: pravilan red reči u pitanjima

U srpskom jeziku pitanje na koje se odgovara sa „da“ ili „ne“ gradimo na dva standardna načina. Prvi je sa „Da li“ na početku: ispred obične izjavne rečenice dodate „Da li“ i ništa drugo ne menjate — „Da li govoriš srpski?“, „Da li imaš vremena?“, „Da li je ovo tvoje?“. To je svakodnevni, govorni oblik koji ćete najčešće čuti i upotrebiti. Drugi način je inverzija sa rečcom „li“. Glagol dolazi na prvo mesto, a „li“ odmah za njim, na drugom mestu: „Govoriš li srpski?“, „Imaš li vremena?“, „Je li ovo tvoje?“. Ovaj oblik zvuči nešto svečanije i sreće se češće u pisanom i biranom jeziku. Srce pravila je položaj rečce „li“: ona je enklitika i nikada ne može stajati na početku rečenice. Najčešća greška jeste upravo to — staviti „li“ prvo. Oblik „Li govoriš srpski?“ nije pravilan; ispravno je „Govoriš li srpski?“. Zapamtite: „li“ se uvek naslanja na reč ispred sebe i zato traži glagol pred sobom. Kod glagola „biti“ imamo dvojnik: „Da li je ovo tvoje?“ i „Je li ovo tvoje?“. U bržem govoru „Je li“ se često stegne u „Je l’“ (čuje se i kao „jel“): „Je l’ ovo tvoje?“. To je razgovorno i sasvim prirodno, ali u zvaničnom pisanju zadržite pun oblik. Sama uzlazna intonacija takođe može pretvoriti izjavu u pitanje, ali dva opisana obrasca ostaju standard.